Postojeći objekat nekadašnje Jadransko Podunavske banke izgrađen je u periodu od 1922.  do 1924. godine, po projektu nemačkog arhitekte Augusta Rajnfelza, u akademskom stilu gradnje. Ambijentom dominira kružna šalter sala sa vitražem – interpretacija sferne tavanice rimskog Panteona. Rekonstrukcija je obuhvatala i centralni trezor sa sefovima-masivni betonski prostor sa blindiranim čeličnim vratima koja je pre jednog veka izgradila firma Pancer iz Berlina, a koji su prema konzervatorskim uslovima reparirani. Palata se nalazi u okviru celine „Područje uz ulicu Kneza Miloša“ koje uživa status dobra pod predhodnom zaštitom, te je kompletna projektantska aktivnost vršena sa velikom posvećenošću i preciznošću, poštujući konzervatorske uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Polazni deo projekta rekonstrukcije i adaptacije objekta u svrhu prenamene prostora je uklanjanje pregradnih zidova i onih pozicija koje ne utiču na konstruktivnu stabilnost objekta radi povezivanja prostora u celinu. Planirani radovi – instalacioni kanali, celokupna infrastruktura za potrebe nove namene objekta su projektovani načinom da ne ugroze konstruktivnu stabilnost, postojeću i buduću funkcionalnost planiranih sadržaja, ali i da svojom pojavnošću budu sastavni deo estetike prostora.

Prizemlje objekta je projektovano kao otvoreni prostor, prvenstveno namenjen stalnim naučnim i različitim gostujućim izložbama sa centralno postavljenim Globusom, ulazna zona sa info pultom, prostor za obezbeđenje, kontrolna soba sa video nadzorom, prostor za digitalnu ekspozituru banke 24/7, kafe, knjižara, toaleti i garderoba za posetioce kao i adekvatni prateći prostori.

Prvi sprat je prostor u kome se nadovezuju izložbene aktivnosti iz prizemlja, koje se takođe mogu sagledati kroz postojeće otvore prema centralnom prostoru. Trakt objekta ka ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana, sa salama za sednice i kabineti, zadržani su u postojećoj strukturi i materijalizaciji, prema konzervatorskim uslovima prenamenjeni u konferencijske sale, kao i kancelarije uprave objekta i prostore za administraciju.

Na ostalim raspoloživim etažama (drugi, treći, četvrti sprat i potkrovlje) formirani su ETF naučni centri, primenom projektantskih načela – otvorenost,maksimalna funkcionalnost, vizuelna pristupačnost što je ostvareno implementacijom ostakljenih zidnih pregrada.

Kao posebna atrakcija višestrukog značaja, odnosno sadržaj od izuzetne funkcionalne i edukativne vrednosti projektovan je planetarijum – sferni bioskop,  na nivou trećeg sprata pozicioniran na međuspratnoj čeličnoj konstrukciji i neposredno iznad zaštitne konstrukcije postojećeg vitraža. U okviru intervencije na objektu, vrlo značajnu ulogu ima novoformirana lanterna-čelična konstrukcija obložena alukobondom, nad prostorom postojećeg svetlarnika i planetarijuma, kao i krovna terasa kod restorana.

KONCEPT ENTERIJERA

Koncepcijska postavka celokupnog enterijera je osmišljena poštujući osnovnu geometriju prostora-dominantnu kružnu formu nekadašnje šalter sale i neposrednog okruženja oivičenog kolonadom masivnih stubova.

Novoformirani prostori pojavno i estetski deluju futuristički i upućuju na sadržaje Palate nauke – budućnost prezentovanu inovacijama, naučnoistraživačkim temama i izložbenim postavkama. Spoj starog i novog u objektu se prepoznaje u oblikovanju prostorne strukture, kretanju sa očuvanjem nasleđa.

Rekonstrukcijom objekta sa aspekta materijalizacije planirano je zadržavanje i potenciranje izuzetnih završnih obrada i formi uz primenu najsavremenijih tehničkih i tehnoloških materijala instalacija i opreme. Kako bi pojedini ambijenti dobili adekvatnu pojavnost posebna pažnja je usmerena na kompletnu rasvetu i svetlosne efekte u celokupnom prostoru objekta.

Svi prostori i unutrašnji elementi su bili od izuzetnog značaja za formiranje projektantskog pristupa ka stvaranju ambijenata maksimalne funkcionalne i oblikovne jednostavnosti uz poštovanje i potenciranje svega zatečenog koje celokupnom ambijentu daje izuzetnu estetsku dimenziju i sadržajnost.

Prostor Palate nauke je okrenut javnosti, prevashodno deci i studetima u cilju podsticanja kreativne radoznalosti i edukacije različitih nivoa, ali i svim generacijama okrenutim naučnom svetu i izazovima osvajanja novih saznanja.